Конференција за новинаре поводом 9. марта - 10.03.2010.
Конференција за новинаре Г.О. СПО Крушевац, одржана 9. марта 2010. године, је била посвећена сећању на 9. март 1991. године, на култни датум из новије историје политичких збивања у Србији. Сваке године 9. марта, учесници деветомартовских демонстрација, чланови и симпатизери СПО-а освежавају сећање и одају пијетет 9. марту на Тргу Слободе, некадашњем Тргу Републике у Београду, као и у одборима СПО у градовима широм Србије. Тим поводом је у уторак, 9. март, у Београду била једна група крушевачких учесника, чланова СПО на Тргу Слободе, а овде у крушевачким просторијам СПО одржано је истог дана пре подне једно дружење учесника деветомартовских збивања и чланова СПО из Крушевца у знак евоцирања успомена на 9. март 1991.године.
Слика: Вук Драшковић са балкона Народног позоришта
Прави разлог за ове демонстрације био је противљење тоталитарном, недемократском режиму Слободана Милошевића који се као такав показао на првим вишестраначким изборима одржаним непуна 3 месеца пре ових демонстрација, као и противљење медијском мраку и непримереној сатанизацији СПО и њеног Председника Вука Драшковића. Ова сатанизација је била оркестрирана на ТВ Београд, коју је тих дана Председник Драшковић назвао ТВ Бастиљом. Непосредни повод за демонстрације, кап која је прелила чашу жучи, је саопштење уредника Славка Будихне у ТВ Дневнику да'' СПО сарађује са проусташком и профашистичком Хрватском, што се јасно види из писма које је Вук Драшковић упутио Фрањи Туђману, као и из односа СПО према ЈНА и митингу жена у Београду!''.
Слободан Милошевић забрањује скуп На Тргу Републике и поручује да исти може да се одржи на Ушћу. Међутим, организатори протеста не одустају, и протест се одржава на Тргу Републике у суботу 9. март, тачно у подне. Овај протест предводио је СПО, а придружили су му се и Демократска странка, Нова демократија, Ујди, Српска либерална странка као и многи независни интелектуалци и страначки неангажоване личности. Захтеви демонстраната су били да телевизија објави деманти СПО и да директор, главни уредник и још тројица уредника поднесу оставке. Све што се на самим демонстацијама издешавало говори најнаснији и најдиректнији начин о тадашњем режиму и председнику Србије. Ангажовање велики број полицајаца на спречавању доласка људи из унутрашњости Србије на демонстрације као и на само разбијање демонстрација. У ту сврху употребљавани су пендреци, сузавац, борна кола, водени топови, гумени меци, коњица и полицијски вучњаци. Говорници су се обраћали окупљенима са балкона Народног позоришта. Док говори председник СПО Вук Драшковић, полиција напада окупљене на Тргу из свих праваца. Демонстранти тада бивају сабијени ка средини трга и почињу да се гурају и газе сами себе. у том тренутку председник Драшковић изговара спасоносну реч ''јуриш!'', након које демонстранти из безизлазне ситуације крећу у противнапад, а полиција бежи главом без обзира. Окупљени затим стижу испред републичке Скупштине, која је била небрањена и чекају одлуку од стране Вука Драшковића да уђу у Скупштину. Због несагласности са другим политичким лидерима, као и због бојазни да не дође до жртава прседник СПО-а није донео такву одлуку. У годинама иза ових догађаја председник Драшковић и многи из СПО-а су изражавали жаљење што се није имало храбрости да се донесе другачија одлука. На овим демонстрацијама пале су две жртве, ученик Бранивоје Милиновић и полицајац Недељко Косовић. Ухапшено је више стотина демонстраната, а у републичкој Скупштини ухапшен је председник СПО -а Вук Драшковић који је након три дана пуштен из Централног затвора. У вечерњим часовима 9. марта 1991. године режим је на београдске улице извео тенкове. Наредна три дана демонстрирали су и студенти и неке друге јавне личности водећи плишане протесте. Дана 13. марта на некадашњем Тргу Република, тада већ преименован у Трг Слободе, упућује се захтев уз подигнута три прста да сви из затвора морају бити пуштени на слободу и тада се рађа препознатљив поклич СПО '' Сви, сви, сви ,,,!''. До краја тог дана сви ухапшени су били пуштени, испуњени су захтеви демонстраната, атадашњи министар полиције је поднео оставку због понашања полиције током демонстрација и прекомерне употребе силе.
Деветомартовске демонстрације биле су прве велике антикомунистичке демонстрације у Србији после ИИ светског рата. ове демонстрације нису срушиле тадашњи режим али су га смртно раниле, па је агонија тог режима из Србије трајала још 9 ипо година. Нажалост у тој нашој агонији распала се Југославија, преживели смо санкције, највећу хипреинфлацију, расељени су Срби из својих кућа западно од Дрине, бомбадована је Србија, а Косово и Метохија су под медјународном управом. са последицама задње деценије 20. века борићемо се још дуго.
Петооктобарски догађаји су завршни чин борбе која је отпочела 9. марта 1991. године. Те 2000. године Србија је гласала против режима Слободана Милошевића, али и не и за СПО и корените промене у друштву. На темељима и вредностима деветомартовским демонстрација СПО и данас мобилише своје чланове и симпатизере како би се напокон остварили наши циљеви: улазак у ЕУ и НАТО, демократизација друштва, јачање наше привреде и економије уопште, децентрализација, дебеоградизација, регионализација, отварање тајних досијеа, морални , културни и духовни опоравак нашег друштва. СПО и данас сматра да се за ове циљеве вреди свом снагом борити.
У наставку погледајте слике са обележавања 9 марта у Крушевцу
