ВУК ДРАШКОВИЋ ЗА „ПРЕС“: ГРЕХ НА САВЕСТИ СРПСКОГ НАРОДА - 10.03.2009.

Да је сада тренутак за утврђивање кривице свих који су починили злочине у име комунизма, сматра Вук Драшковић, председник Српског покрета обнове, који се као књижевник у својим романима бавио злочинима у Другом светском рату. Он каже да не зна који су мотиви хрватске стране да у овом моменту покрене питање Кочевског рога, али „мисли да зна“ који су били мотиви партизана да убију неколико хиљада усташа.

- Учињено је то зато што би суђење усташким злочинцима трајало годинама и што би на тај начин народ у ондашњој Југославији, али и читавом свету, сазнао за злочине усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Павелићевој Хрватској. Оно што данас мора да нас занима јесте велики злочин почињен над припадницима равногорског покрета, од Зиданог моста, преко Хрватске, Босне, Црне Горе до Србије. И данас у Београду имамо фудбалске стадионе изграђене над неоткопаним масовним гробницама. Тако је и у Чачку, Ваљеву, Јагодини, Краљеву, широм Србије. Само од 1944, од уласка Црвене армије и партизана у Београд, до 1947, у Србији је без суђења убијено око 100.000 Срба, а неколико стотина хиљада прошло је затворе и полицијску тортуру. Нико никада није подигао оптужницу за те злочине. Овде се и данас највећом државном тајном сматрају гробови невино убијених. То је велики грех на савести целог српског народа. Док се они не пронађу, рачунајући и Дражин гроб, док се не огласи суд и не прогласи злочин, колективно ћемо трпети последице тог великог греха - истиче Драшковић.

Разлоге за то он налази у „бахатости победника“, и напомиње да се није могло очекивати ни да ће током деведесетих година Слободан Милошевић, Мирјана Марковић и „нови злочинци из истог злочиначког шињела Легија, Аркан и Радомир Марковић открити гробове невиних жртва“.

- Требало би да је сада тренутак. Време је учинило да огромна већина оних који су починили те злочине више није у животу. Али, требало би да суд изрекне пресуду за та масовна стрељања, као би жртве добиле макар моралну сатисфакцију - каже Драшковић. (СПО)

СРЕЋКОВИЋ: ДРЖАВА НЕ МОЖЕ ДА ЗАПОСЛИ ПОВРАТНИКЕ 09.04.2009.

(Прес) - Србија има жељу да се у земљу врате млади образовани људи, од којих су многи данас успешни менаџери у великим компанијама. Њихов долазак би свакако био драгоцен јер нам фале добри кадрови. Нажалост, у временима кризе нереално је да држава нуди радна места онима који би се вратили, каже за „Пресс недеље“ Срђан Срећковић, министар за дијаспору.

Да ли је због финансијске кризе на помолу масовни повратак?
- Велика отпуштања на Западу свакако утичу на размишљања о повратку у земљу, али мислим да неће бити масовног повратка. „Старија генерација“ се укључила у животне токове тих земаља, многи су већ и пензионисани, а већина ће покушати да свој проблем реши у земљама у којима живе.

Чињеница је, међутим, да западне државе стимулишу стране раднике да напусте земљу, почев од финансијске помоћи за одлазак, па све до репресивног односа локалних полиција?
- Путна карта или додатак за незапослене јесте мали мотив за нашу дијаспору да би напустила досадашња пребивалишта. Већу флуктуацију можемо очекивати из европских земаља јер се одатле човек лакше и брже одлучује за привремени повратак. Прекоморска дијаспора ће сигурно много детаљније планирати свој повратак у Србију.

Где ће се запошљавати они који се буду вратили?
- Многи успешни менаџери сигурно ће доћи у ситуацију да траже нова радна места. Ми смо спремни да им помогнемо у бољој информисаности о компанијама које послују у Србији.

Честе су и критике на рачун државе које се могу чути из свих удружења дијаспоре?
- Чињеница је да као држава нисмо показивали довољно пажње дијаспори и њеним економским потенцијалима. Педесет година није било јасне политике према њима, више су посматрани као политички противник, него као пословни партнер. Надам се, ипак, да ћемо полако вратити поверење у државне институције, али је чињеница да се много тога не може решити преко ноћи. (СПО)

ОСАМНАЕСТ ГОДИНА ОД МАРТОВСКИХ ДЕМОНСТРАЦИЈА- 10.03.2009.

Вук Драшковић је на београдском Тргу слободе, приликом обележавања 18. годишњице демонстрација 9. марта, упозорио да и данас постоје „мали Милошевићи“, и нагласио да будућност Србије „није у пожаревачком гробу већ у Европи“. Он је изјавио да је велика обавеза за нови јуриш да се уклоне барикаде са пута Србије у нормалан живот, у демократију и породицу европских демократија, као и да ће сећање на протесте 9. марта 1991. против режима Слободана Милошевића, бити узалудно уколико се буде свело само на евоцирање успомена, додајући да оно мора бити огледало за све, али и прилика да себи поставимо нека питања.

Директор Српског покрета обнове Александар Југовић и потпредседник странке Срђан Срећковић положили су данас венце и запалили свеће испред палате Београђанка и код „Лондона“ у помен полицајцу Недељку Косовићу и ученику Бранивоју Милиновићу који су погинули у демонстрацијама 9. марта 1991.(СПО)

Фото-монографија Српског покрета обнове, у којој су забележени најзначајнији догађаји борбе за демократију у протеклих 18 година, представљена је јуче у Београду.

Промоција „СПОменара“ је одржана у клубу „Змај“ у присуству великог броја јавних личност - промоцији су присуствовали Даница Драшковић, Ружица Ђинђић, министри Расим Љајић и Срђан Срећковић, заменик председника ДС-а Душан Петровић, бивша председница ГСС-а Весна Пешић, лидер ДХСС-а Владан Батић, функционери СПО-а и бројне личности из политичког, културног и јавног живота Србије.

„Многи учесници демонстрација 9. марта 1991. године на тренутке заборављају и понекад се неодговорно коцкају идеалима слободе, демократије и европске Србије“, оценио је лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић.

Говорећи на промоцији, којој је присуствовао и председник Србије Борис Тадић, Драшковић је оценио да битка започета 9. марта 1991. још није завршена.

Према речима Драшковића, све што је претходило 9. марту представљало је припрему те непоновљиве побуне, док је све што се догађало после било наставак започете битке.

„Данашња Србија постаје позорница једне плиме обнове тих Милошевићевих антивредности, те плиме еврофобије, криминала и патолошке загледеаности у злочин као врлину и злочинце као хероје. Немојмо да потцењујемо те снаге зла“, поручио је Драшковић.

Он је напоменуо да би се монографија, која сведочи о борби СПО и свих проевропских и демократских снага за промене, могла звати и „Без речи“, јер су фотографије сведоци који не заборављају, не варају и не баве се цензуром.

Председник Србије Борис Тадић рекао је да фотомонографија 9. марта не сведочи само о 1990-им већ да говори и о томе шта је данас Србија и шта ће Србија бити у будућности.

За нека надања и обећања дата тада, али и 5. октобра испоставило се да су биле „на жалост илузије“, јер, како је председник рекао, „неке ствари једноставно нису могуће“.

„Понекад смо у политици принуђени да правимо компромисе који нас погађају, нашу прошлост али и наш идентитет, али не постојимо ту да бисмо заступали само нас, наш начин размишљања и постојања, већ да пронађемо модалитет постојања и за друге људе“, рекао је Тадић.

Тадић је подсетио да се опозиција деведесетих борила за то да оспорава тадашњу власт и закључио да се то право мора очувати.

Према Тадићевој оцени, на фотографијама објављеним у Споменару виде се страх, нада, илузије, одговорност и искушење оних који се у тешким, болним и опасним временима пружали отпор диктатури.

Социолог Ратко Божовић поздравио је објављивање фотомонографије, као прилога култури памћења, која говори о успону, паду и компромисима СПО-а.

Према његовим речима, добро је што је монографија објављена у времену у којем се неке ствари кривотворе и заборављају.(СПО)

ЧЛАН СПО ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ КРАЉЕВА - 03.03.2009.

После двомесечног застоја у раду, градски парламент у Краљеву поново нормално ради, а власт је преузела нова коалиција, коју сачињавају СПО, ДС, СПС, ДСС и Г17 плус, уз подршку Покрета за Краљево. У опозицију је отишла до сада владајућа СРС и НС. Склапање нових политичких савеза већ је резултирало сменом радикала Бранка Капларевића, председника Скупштине града, и избором на његово место Миломира Шљивића, председника СПО Краљево.

- То што смо на последњем заседању имали убедљиву већину јасно говори о новој коалицији која ће водити град - каже Шљивић, један од најискуснијих одборника и нови председник градске скупштине.(СПО)

ВУК ДРАШКОВИЋ: СПС КОНАЧНО МОРА ДА ОДЛУЧИ - 02.03.2009.

Председник Српског покрета обнове Вук Драшковић, у изјави за „Данас“ каже да би премијер Мирко Цветковић јавно требало да се огради од става Мркоњића који велича Слободана Милошевића, али и да би СПС коначно морао одлучи „да ли је за европску Србију или је за Србију чија је будућност у Милошевићевом гробу“.

- Дачић у последње време понавља да је СПС другачија странка у односу на деведесете, европски и демократски оријентисана, али Мркоњић својим ставовима то негира. Било би непоштено да за све што Србију враћа вредностима Милошевићевог времена, окривљујемо СПС. У томе има и много кривице нас који смо од 5. октобра 2000. на власти. Жалосна истина антимилошевићевских снага је у томе што у Србији нараста анимозитет према Европи, САД, НАТО, уопште Западу - наглашава Драшковић.

Председник СПО-а истиче одсуство реакције јавности и свих проевропских странака о поступцима адвоката Томе Филе, иначе саветника потпредседника Владе Ивице Дачића, који је говорио на промоцији књиге бившег шефа ДБ-а Радета Марковића, осуђеног због убиства Ивана Стамболића, о томе како се поноси пријатељством с њим.

- То што Мркоњић прича није ништа ново и није ме ни дотакло. Оно што би доказало да владајућа коалиција рехабилитује злочинце из Милошевићевог периода јесу најављене измене Закона о кривичном поступку. Уколико се те измене закона, које би Радету Марковићу у својству сведока сарадника у случају за убиство Славка Ћурувије омогућиле избегавање одузимања имовине или ублажавање казне, нашле пред посланицима парламента, СПО излази из Владе. Надам се, односно сматрам и даље немогућим да те измене буду предложене - каже Вук Драшковић.(СПО)

ОСУДА МРКОЊИЋЕВЕ ИЗЈАВЕ - 02.03.2009.

НОВИ САД – Покрајински одбор СПО за Војводину најоштрије осуђује последњу изјаву министра Милутина Мркоњића, у којој је Слободана Милошевића назвао „херојем над херојима“.

Свако величање човека чија је политика унесрећила стотине хиљада породица на Балкану и који је несумњиво командовао апаратом државног тероризма, увреда је за све грађане Србије, а посебно за оне који су били мета злочина, терора и репресије.

Верујемо да велика већина министара Владе Србије не стоји иза оваквих ставова министра Мркоњића, као и да ће овај инцидент остати изолован, јер би у супротном учешће СПО у раду Владе Србије изгубило сваки смисао.

ДРАШКОВИЋ: СРБИЈА ЈОШ РОБУЈЕ ДБ-У - 18.02.2009.

Суђење бившим радницима ДБ-а за покушај убиства Вука Драшковића 2000. у Будви треба да почне сутра. Вук Драшковић каже да очекује максималне казне за оптужене.

Суђење тројици бивших радника Државне безбедности због помагања у покушају убиства лидера СПО-а Вука Драшковића, 2000. године у Будви, почиње сутра у Окружном суду у Београду. На оптуженичкој клупи наћи ће се некадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, као и начелници тог центра за спољни и унутрашњи екстремизам Стеван Баста и Ратко Ромић.

Њима ће се судити због сумње да су по налогу Слободана Милошевића организовали атентат на Драшковића, 15. јуна 2000. године.

Према оптужници, Баста и Ромић су по наређењу Радоњића пратили Драшковића и фотографисали његову кућу у Будви и фотографије предали шефу Републичког ДБ-а Радомиру Марковићу.

Драшковић у изјави за Б92 каже да очекује максималне казне затвора.

Он наводи да не зна да ли ће са поступка бити скинута одлука службене тајне, као и да се у Србији још увек робује Милошевићевој служби државне безбедности.

„Докази су необориви, призњања људи из ДБ-а су необорива, јасна. Ја очекујем да им суд изрекне максималну казну по закону“, рекао је Драшковић.

„Ето, то је још један реликт Милошевићевог времена. Милошевић је у гробу, али тај накарадни његов систем, систем комунизма и величања тајних полиција и њихових метода прислушкивања и убијања људи - овде је још увек култ“, закључио је он.

“ОХРАБРЕЊЕ ЗЛОЧИНЦИМА“

Лидер СПО-а Вук Драшковић оценио као недопустиво присуство Томе Филе, саветника потпредседника Владе Ивице Дачића, на промоцији књиге Радомира Марковића.

Тома Фила присуствовао је промоцији књиге бившег начелника ДБ-а Радомира Марковића „Казна без злочина“.

Марковића је Врховни суд Србије прогласио кривим за убиство Ивана Стамболића, као и за четвороструко убиство припадника Српског покрета обнове на Ибраској магистрали.

„Тома Фила има право да у својој кућу, у својој фамилији обожава једног убицу као што је Раде Марковић. Али, минут један, да је ово правна држава и да овде има неких моралних норми и принципа, он не би могао да буде саветник потпредседника Владе и министра полиције. То је охрабрење злочинцима“, рекао је Драшковић. (Б92)

ДАНИЦА ДРАШКОВИЋ У ИНТЕРВЈУУ „ПРАВДИ“: ЗНАМ, ЛЕГИЈА ЋЕ ПОБЕЋИ! - 17.02.2009.

Вук и Даница Драшковић поднели су кривичну пријаву против тројице бивших радника Државне безбедности, које оптужују да су учествовали у припреми атентата у Будви. Суђење је почело јуче.
Уверена да су Милан Радоњић, Стеван Баста и Ратко Ромић одговорни за покушај ликвидације њеног мужа, Даница Драшковић у интервјуу „Правди“ истиче да неће одустати од борбе за праведну казну злочинаца.

ДОКАЗИ ПОСТОЈЕ

Шта очекујете од суђења Радоњићу, Басти и Ромићу? Ако на претходним суђењима није утврђена њихова одговорност, зашто би на овом било другачије?
- Очекујем правичну казну за њихово учешће у припреми и организацији атентата у Будви. Докази у судским списима су необориви и одговорност мора бити утврђена. Ваљда се нешто набоље променило и у држави и у правосуђу.

Да ли располажете неким новим сазнањима и доказима?
- Нема ту ничег новог. Сами признају да им је Радоњић дао налог да иду у Будву, сниме наш стан и све прилазе стану, и да направљене албуме доставе њему. Да би прикрио трагове и намере, путне налоге им је потписао за Нови Пазар. По изјави атентатора Ненада Илића, Баста и Ромић су, такође по налогу Радоњића, поново ишли у Будву, да атентаторима и непосредно на терену прикажу одакле је најбоље прићи и куда да беже после атентата. Не знам који су докази још потребни да буду осуђени. До сада их је штитила неформална државна одлука да радници Службе не могу одговарати за оно што су чинили, са изузетком Радомира Марковића. Верујем да ће ово суђење показати да та одлука више не важи.

УБИЦА БРОЈ 1

Раде Марковић и Милорад Улемек припремају жалбе на пресуду за злочин на Ибарској магистрали. Какву одлуку ВСС очекујете?
- Очекујем да трећестепено Веће потврди пресуду Врховног суда Србије, јер другачије не може бити, ако се одлука донесе на основу доказа и по закону. Све њихове жалбе писане су по обрасцу: „Нисам ја, Слобе ми.“

Да ли сте прочитали књигу Радета Марковића „Казна без злочина“?
- Наравно да нисам, нити ме занима. Тај човек је монструм који се не каје за злочине које је починио и не заслужује ништа осим презира и казне коју је добио.

Неки медији тврде да је Улемек прошле недеље припремао бекство из Централног затвора. Да ли верујете у то?
- Знам да је покушавао неколико пута и знам да ће побећи. Државни убица број један Слободана Милошевића се и данас у Србији сматра херојем и ужива подршку државних институција у којима нису спроведене реформе и у којима су и данас на важним местима Милошевићеви људи, његови саборци и саучесници, као што су полиција и Државна безбедност. Јатака има много и свуда, оружја такође, као и експлозив који је покраден у Параћину и који ће одиграти завршну улогу у бекству. Њему у затвору, пре њега пробају храну, као да је шеф државе. Снабдевају га разним медикаментима за симулирање болести, пише књиге, даје интервјуе, води бизнис и неометано припрема бекство. (Правда)

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „РАЦИЈА ЗАБОРАВЉЕН ГЕНОЦИД“ У ЧУРУГУ - 16.02.2009.

У организацији Општинског одбора СПО Чуруг 12. фебруара је, у препуној сали Земљорадничке задруге, одржана промоцијa књиге Александра Вељића „Рација заборавњен геноцид“. Овај догађај је привукао велику пажњу мештана овог познатог шајкашког села, које је током геноцидне рације за Божић 1942. године платило свакако највећи данак изгубивши скоро 3.000 својих житеља.

Говорећи на промоцији, портпарол СПО Немања Старовић подсетио је присутне на велику активност Вука Драшковића да се један од крвника шајкашког и новосадског покоља Шандор Кепир из Мађарске испоручи Србији како би му се судило, али да до тога још није дошло због опструкције власти. Старовић, као професор историје, нагласио је да је Вељићева књига капитално дело нове српске историографије.

Мина Јуришин је предложила да у свим местима Шајкашке по једна улица понесе име жртава рације, а директор Земљорадничке задруге Чуруг и потомак страдалих у рацији Стеван Милин је упознао присутне са одлуком да задруга као досадашњи власник зграде у којој је био познати магацин смрти, исту поклања за Меморијлни центар жртвама рације.

Промоцију књиге увеличали су месни црквени хор Вазнесења Господњег под управом хоровође Божице Благојевић, професор Миодраг Миша Близанац, Спасенија Цана Сладојев, новинар „Дневника“ Игор Михаљевић, вероучитељ Жељка Бубњевић Живковић и јереј Петар Тривуновић, који је пре промоције одржао парастос жртвама рације.

У обраћању присутнима, аутор књиге Александар Вељић је нагласио да се противници истине о злогласној рацији држе лоших података и неистинитих докумената, а не живих сведока и других историјских података. Навео је сраман податак да у Музеју Војводине нема евиденције страдалника рације у електронском облику, те да се то мора што пре урадити, како би се различити спискови упоређивали и да би се дошло до праве истине о броју жртава.(СПО)

КУРИР: ДАЈТЕ ОСТАВКЕ! - 16.02.2009.

Управа за извршење заводских санкција Министарства правде саопштила је јуче да је у ћелији Милорада Улемека Легије у Централном затвору пронађен пластични пиштољ, као и да је спречено Улемеково пребацивање на лечење на ВМА због могућности да побегне.

Ово скандалозно признање долази читавих десет дана од момента када је Легији заиста пронађен пиштољ и два дана од објављивања ове приче у Куриру. Како је могуће да уз спектакуларну верзију о Легијином бекству надлежни нису објавили снимак из ћелије који би показао ко је Улемеку донео пиштољ? Познато је да се Легијина ћелија снима 24 сата на дан, а потом се праве копије, од којих једна остаје у ЦЗ, а друга се шаље у Оперативни центар Министарства правде.

ЗАВЕРА ЋУТАЊА
Зашто се десет дана ћутало и зашто надлежни одмах нису објавили да је код Легије пронађен, како кажу, пластични пиштољ? Ко је заташкавао овај случај све док Курир на насловној страни од недеље 15. фебруара није објавио ову причу? Зашто власт не покаже пиштољ, како би се јавност заиста уверила да је реч о "пластиканцу"? Зашто се не објави снимак из ћелије? Када ће бити објављен лекарски извештај који доказује да је Легија заиста имао повишен крвни притисак, због чега га је прегледао тим лекара са ВМА?

Коначно, ко је крив за све ово? Да ли ће ико да одговара због низа пропуста? Уместо самохвалисања, министарка правде Снежана Маловић, директор Управе за извршење заводских санкција Милан Обрадовић и управник ЦЗ Мирослав Мицић морали би да пруже одговоре на сва ова питања. Снежана Маловић у изјави за Курир каже да ће и након овог инцидента наставити с праксом ванредних контрола у затворима.
- Одговорна сам за безбедност у затворима и зато сам благовремено спровела све неопходне мере. Наредила сам да се подигне ниво безбедности у свим затворима, могу да потврдим да не постоји никаква могућност бекства ниједног високоризичног затвореника. Чврсто намеравам да наставим с праксом редовних, али и ванредних контрола свих затвора. Истрага је у току, а када буду утврђене све релевантне чињенице, обавестићемо надлежне органе и јавност - истиче Маловићева и наглашава да се све одлуке у вези с подизањем нивоа безбедности у затворима и предузимањем конкретних мера доносе у сарадњи с Бироом за координацију Савета за националну безбедност. Она није желела да одговори на питање да ли у целој овој причи има њене одговорности, као и одговорности управника ЦЗ Мирослава Мицића и директора Управе за извршење заводских санкција Милана Обрадовића.

С друге стране, Даница Драшковић, супруга лидера СПО, у изјави за Курир каже да проналажење пиштоља у Легијиној ћелији за њу није изненађење.
- О томе говорим често, али су они који га штите јачи. Зато је било лако дотурити му, каобајаги, пластични пиштољ, јер он у затвору ужива посебне привилегије. Не бих се изненадила ни да му пронађу митраљез у ћелији! Не мислим да је привилегован од управе затвора. Његови јатаци су чувари, обезбеђење, кувари који му пробају храну као да је шеф државе, лекари који му дају упут на ВМА за лажне болести. То је читава армија непромењених Слобиних обожавалаца, којима је он херој, а не убица - каже Драшковићева. Она тврди да су Легијине "црвене беретке" - "убице с непокиданим везама у полицији и Државној безбедности".

- Знам да је план бекства разрађен у више варијанти. Заборавили смо велику и заташкану експлозију у дворишту ЦЗ прошле године, која је такође била покушај бекства, уз помоћ експлозива који су у Параћину покрале "беретке". Наредни покушај бекства сигурно ће успети, пошто су полиција и ДБ потпуно нерефомисани и непромењени, па су на важним местима и сада Легијини саборци и пријатељи! Деградирани су сви они који су радили на истраживању злочина које је Легија починио. Све то говори о трагичном повратку у деведесете и зато је могуће да саветник министра полиције изјављује да су убице невине, а пресуде Врховног суда криминалне - истиче Драшковићева и наставља:
- Ако хоће, држава може и мора да спречи његово бекство тако што ће му, након проналаска пиштоља, забранити све посете, телефонске разговоре, писма, контакте са осталим затвореницима. Такође, морају се пронаћи и казнити јатаци и они који су му дотурили пиштољ и ко зна шта још. Наравно, одмах треба отворити досијеа ДБ, након чега би цео систем злочина и подршке Легији пао, а он би остао огољен као обичан криминалац, олош и убица, кога је срамота познавати и немогуће помагати.

ПОДРШКА СПОЉА
Некадашњи министар правде Владан Батић такође тврди да је очигледно да Легија има подршку споља.
- Очигледно је планирао бекство, добро је да је Министарство правде спречило његово пребацивање на ВМА. Легија још увек има велики број сарадника у разним државним службама, и то обавезно треба испитати - истиче Батић, који није прецизирао ко би могао да сноси одговорност за ово.
Заменик председника СНС Александар Вучић каже да му не делује логично да неко покушава бекство помоћу пластичног пиштоља.
- Тај пиштољ ми више делује као да се Улемек завитлава. У сваком случају, због овог пропуста и очигледне грешке неко из Министарства правде требало би да сноси одговорност - каже Вучић.

Посланик ДС Срђан Миливојевић апеловао је јуче на надлежне државне органе да хитно спроведу истрагу о поменутом случају и открију како је дошло до тога да Улемек у затворској ћелији има пиштољ, макар и лажни. Посланица СРС Вјерица Радета, која је у августу 2008. посетила Милорада Улемека ради узимања изјаве за припрему одбране Војислава Шешеља, каже да је "просто невероватно да Улемек има пиштољ у својој ћелији". Она сматра да је за све крива управа ЦЗ, али није хтела да одговори на питање да ли је набавка пиштоља део Легијиног плана за бекство.

Драшковић:Потреба за СПО већа него пре 18 година

У много чему режим ни данас није оборен. Кривица оних који су дошли на власт 5. октобра и свих којих су после тога били на власти, што значи и моје странке, у томе је што нисмо урадили ни оно што смо могли

Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић био је најозбиљнији противкандидат наследницима Комунистичке партије предвођеним Слободаном Милошевићем на првим вишестраначким изборима у Србији. Од њега се очекивало да сруши комунизам у Србији и врати демократију. Зато Вука Драшковића, чија је партија данас у власти, прво питамо да ли то значи да је завршио своју мисију и да ли је после 18 година демократија у Србији коначно постала пунолетна.

- Мени се чини да смо били пунолетнији кад смо били малолетни. У много чему режим није оборен ни данас. То значи да немају никакве основе приче да смо могли да оборимо режим ни 9. марта, ни на Видовданском сабору, ни током тромесечних демонстрација. Ми смо тада тресли ту грађевину и народ окретали против режима. Биле су то најтеже године по многе грађане и по све нас. Противнике тадашњег режима покретала је нада да ће бити боље кад режим падне.

Да ли то значи да више нема ни наде?
- Та нада данас прелази у неку врсту депресије, незаинтересованости.

Али, не можете да кажете да је Србија иста као пре осамнаест година?
- Доста тога се и променило. Али није довољно. Не смемо се задовољавати полукорацима. Кривица оних који су дошли на власт 5. октобра и свих којих су после тога били на власти, што значи и моје странке, у томе је што нисмо урадили ни оно што смо могли. Морали смо и могли смо, рецимо, да демонтирамо службе безбедности, да денесемо закон о реституцији. Ако нисмо могли сами да их донесемо, онда смо буквално морали да препишемо европске законе из области правосуђа. Требало је водити другојачију политику транзиције и приватизације, више водити рачуна о људима и народу. Морали смо и могли испитати порекло имовине тајкуна. Ми смо већ сада могли да будемо у Европској унији или пред самим вратима Уније.

Које су то грешке направили опозиционари тих година због којих промене нису дошле и пре 5. октобра 2000?
- Не знам шта је могло да буде урађено боље или брже. Режим је оборен, а ни Милошевић више није међу живима. Погледајте само толике нетакнуте вредности тога режима. И та мржња према Европи и западу није побеђена. Данас је много више присталица сукоба са светом него '99. То се види и по резултатима на изборима и по резултатима избора на трговима и улицама. У првом сазиву Скупштине, двадесет посланика СПО-а и седам посланика ДС-а било је јаче него двеста социјалиста. Били су јачи по убедљивости, по озбиљности наступа. Народ је једва чекао да чује шта имају да кажу када су имали прилике да гледају преносе Скупштине. А то је било после демонстрација 9. марта. Наши грађани су, у ствари, највећи јунаци последње деценије прошлог века. Питам се одакле им снага за све оно што су преживели.

Па кад већ тако причате, да ли то значи да је и данас време за Вука Драшковића, краља тргова? Да сте млађи, да ли бисте опет кренули тим путем?
- Не могу бити млађи, а у народној реци Србије као да нема воље за борбу. Сви су разочарани и све теже виде излаз и циљ. И ове шачице данашњих демонстраната хоће да идемо уназад. Беже од Европе и будућности, а прошлост је уништена.

Чега се најбоље сећате из првог сазива парламента?
- Оног најзначајнијег што се догађало у парламенту после деветомартовских демонстрација не могу да се сећам јер сам био у затвору. Још нисам видео чак ни снимак неке "приче с тужним крајем".

Да ли мислите да је највећи проблем била неуједињена опозиција и то што за разлику од осталих источноевропских земаља све до 5. октобра и Војислава Куштунице нико није желео да стане иза једног лидера?
- Српска је традиција да је јединство у нејединству. Два Србина, три партије, десет фракција.

Како вам данас изгледа парламент? Чини се да више нема тако "јаких" људи, расправа идеолошких?
- И не гледам ово што се данас збива у парламенту. Гледам серију "Село гори, а баба се чешља".

Када се данас сетите ваше приче о баби на телевизији, да ли вам постаје јасно да је то био потпуни промашај?
- Да, моје сећање на детињство и моју добру баку криво је за све. Моја бака је крива за крвави распад државе, за толике смрти, санкције, ескадроне смрти. Требало би јој судити.

Да ли је после 5. октобра једноставно нестала потреба за једним покретом обнове, како вам само име странке говори?
- Потреба за Српским покретом обнове већа је него пре 18 година.

Како би изгледала Србија данас да је 9. марта победио Вук Драшковић?
- Југославија би опстала или би разлаз био без рата, а Србија би с Косовом већ одавно била у Европској унији.

Додела награде „ДРАГИША КАШИКОВИЋ“

Овогодишњи добитници награде „Драгиша Кашиковић“ су:

- књижевник из Чачка Александар Југовић за роман „Српски у сто лекција“;
- књижевник и новинар из Београда Миодраг Јакшић за новинарство, за новинске текстове о Драгиши Кашиковићу;
- књижевник из Београда Александар Баљак за афористику, за књигу „Рат је први почео“;
- историчар из Рудог у Републици Српској Предраг Остојић за публицистику за дело „Чичина прича или страдање српско“ и
- сатиричар из Скопља у Македонији Васил Толевски за антологичарски рад, за Антологију Балканског афоризма.

Лауреате је одредио жири у саставу: Александар Чотрић, председник и др Славомир Гвозденовић и др Предраг Мандић, чланови.

Ова традиционална награда додељује се од 1994. године за ширење слободе стваралаштва и врхунске уметничке домете у областима којима се бавио Драгиша Кашиковић. Он је био политички емигрант и свестрани стваралац који је убијен 1977. године у редакцији листа „Слобода“ у Чикагу.

Међу досадашњим добитницима награде су Љиљана Шоп, Биљана Србљановић , Душан Ковачевић, Горан Марковић, Синиша Ковачевић, др Драшко Ређеп, др Милан Брдар, Растко Закић, др Слободан Симић и други истакнути ствараоци.

Награда се састоји из плакете и новчаног дела, додељују је Издавачка кућа „Српска реч“ и Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета, а добитницима ће бити уручена на свечаности у Министарству за дијаспору Републике Србије, улица Васе Чарапића 20, у понедељак, 15. децембра, са почетком у 12 часова.

Вук Драшковић за Франкфутске вести: Лиферанти срећан пут! - 15.12.2008.

У претходној, Коштуничиној влади били сте министар спољних послова. Жалите ли за тим временом?
- Да, али не у петпарачком смислу. Одмах по избору за министра иностраних послова тадашње СЦГ, рекао сам да нема прече обавезе од повлачења тужби свих против свих. Да БиХ и Хрватска повуку тужбе против Србије, да ми повучемо тужбе против земаља НАТО-а и да се у атмосфери помирења и окретања будућности, уз помоћ ЕУ и земаља НАТО-а, формира фонд солидарности за обештећење жртава свих ратова, на свим странама и за обнову порушеног.

Мислите да би то успело?
- Европа и САД биле су расположене да подрже формирање тог фонда. Међутим, расположења није било у СЦГ. Није га било, додуше, ни у Сарајеву и Загребу, али ствари би се промениле да је наша влада изашла с тим захтевом. САД и ЕУ извршиле би притисак на Сарајево и Загреб, а након повлачења наших тужби, и они би повукли своје.

У садашњој влади сте партнер са социјалистима. Да сте се одрекли отпора према Милошевићу и настављачима његове политике?
- Шта могу? Волео бих да није тако, али владу нисмо ми састављали, него водећа странка са Листе за европску Србију, а та странка каже да владу не састављају принципи него математика. Коалиционим споразумом, потписаним пре избора, обавезао сам се да ћу подржавати постизборне коалиције које предложи ДС.

Колико дуго ће опстати ова влада?
- Ми из СПО-а имамо једно министарство, за дијаспору. Шта се дешава у влади и шта се планира, знају велики коалициони партнери.

Напуштају вас бивши чланови СПО-а и прелазе у друге странке, вређа ли Вас то?
- Кад траје битка, на челу колоне су најбољи, на зачељу колоне су трговци, забушанти, преваранти, лиферанти, а кад ови најбољи, односно оно што од њих претекне и преживи, однесу победу, онда пада команда "налево круг", па борбена колона, у обрнутом поретку, иде по медаље и власт, привилегије и славу.

Ипак, већину кадрова СПО-а обезбедили сте и стамбено и материјално?
- Па, баш зато су и отишли. Осладила им се власт, односно добици. Ипак, долазе нови људи који ће водити СПО. Ми ћемо бити опет странка којој ће се окретати бирачи.

Где се изгубио Вук Драшковић с почетка ‘90-их година, који се борио сам против свих?
- Заобиђите ме! Ја сам човек који је благовремено поднео тужбу за геноцид над српским народом у усташкој НДХ. Шта је био мој роман "Нож" него оптужница за геноцид? Нажалост, моја тужба за геноцид је одбачена. Одбацили су је, пре свега Срби комунисти, а писац, то јест, ја, извргнут је руглу и хајци! И данас, кад неко хоће да ме политички оцрни, онда каже, да сам човек мржње, човек ножа.

ШУПЉА ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ ШЕШЕЉА
Пратите ли суђење Војиславу Шешљу?
- Мој став о Хашком трибуналу је познат, свако ко је оптужен пред међународним или домаћим судом мора да буде изведен пред лице правде. Ипак, признајем, као посматрач суђења Војиславу Шешељу, изненађен сам колико је оптужница против њега празна и шупља. Истовремено, судско веће води процес на једном нивоу који одговара судијској институцији, што ми донекле враћа поверење да није све изгубљено у том суду.

НИ ДАНА ИХ НЕ МОЖЕ ОЧИСТИТИ
Да ли сте разговарали са Тадићем о томе да ваша супруга Даница Драшковић буде на челу БИА?
- Тој служби је потребна радикална реформа и лустрација, а то не зависи од појединачних кадровских решења него од стратешке државне политике. Нажалост, такве политике још нема. То је једино што могу да кажем.

Чотрићу ,,ЗЛАТНА КАЦИГА" У Крушевцу - 02.12.2008.

Књижевник из Београда Александар Чотрић добитник је награде "Златна кацига" за причу "Србија" на Седамнаестом фестивалу хумора и сатире који се одржава у Крушевцу. Прва награда за песму "Србија на глави хода" припала је Веселину Гајдашевићу из Фекетића.

Драган Рајичић из Крагујевца је добитник "Златне кациге" за афоризам: "Па шта ако нас Европа и свет неће! Србија ће себи наћи боље друштво".

Награда "Раде Брка" за причу "Тата гастарбајтер" припала је Веселину Милићевићу из Врбаса.

Чланови жирија за писану форму били су Миодраг Мића Јакшић (председник), др Слободан Симић и Васил Толевски.

Тошо Борковић је победник конкурса за карикатуру јер је, према оцени жирија, најбоље одговорио на задату тему.

Образлажући одлуку жирија, председник Горан Ћеличанин је рекао да карикатура Тоше Борковића „зрачи оптимизмом на саркастичан начин“ и да је „Бог решио да побољша свој вид и погледа небески народ“.

Члан жирија Александар Димитријевић истакао је да је Борковићева карикатура најоптимистичнија, и да је он из тог разлога победио.

Димитријевић је оценио да би резултати конкурса могли да се искористе за социолошку анализу јер се показало да домаћи аутори Србију виде песимистично, за разлику од страних аутора којима се ситуација у Србији чини ведријом.

Друга награда припала је Милети Милорадовићу из Крагујевца, а трећа Кристиану Топану из Румуније.

На конкурс за карикатуру, кратку писану форму и афоризам пристигло је 610 радова од 370 аутора са свих континената.

На конкурсу за младе до 18 година, који је требало да пошаљу радове на тему "Играчка", награду за карикатуру добио је Александар Петрикановић из Београда, за стрип Урош Максимовић, такође из Београда, док је награда за писану форму припала Николини Тутуш из Руме.

Награде ће добитницима бити уручене 1. априла наредне године када се у Крушевцу одржава Међународни фестивал хумора и сатире. Тада ће бити саопштена и нова конкурсна тема.

Организатор фестивала је крушевачки Културни центар, уз подршку Града и Министарства културе.

Преседништво СПО - 6 децембра - 02.12.2008.

Председник СПО Вук Драшковић заказао је седницу Председништва СПО у проширеном саставу за суботу, 6. децембра.

Седници ће присуствовати председници окружних одбора Странке и чланови Комисије за Статут који су изабрани на последњој седници Главног одбора.

Седница ће бити одржана у Београду, а на дневном реду ће се наћи разматрање стања у Србији и Странци, као и преднацрта новог Статута СПО.

Нојкић: Сумња у злоупотребе - 02.12.2008.

Председник Покрајинског одбора СПО за Косово и Метохију, Ранђел Нојкић, рекао је ФоНету да „до сада није било праве контроле трошења новца из буџета Србије на Косову и Метохији“ и упозорио да, када нема контроле, нити резултата, „увек постоји сумња да је било злоупотребе“.

Он сматра да би „државни органи и комисија коју је формирало Mинистарство за Косово и Метохију, требало да утврде да ли је било злоупотреба“.

„Комисија би требало да буде ефикасна и да брзо саопшти резултате до којих је дошла у испитивању, јер слика о томе да су сви Срби на Косову и Метохији злоупотребљавали финансијска средства, мора да се конкретизује на оне који су то стварно и чинили“, нагласио је Нојкић.

Према његовим речима, „сви они који су злоупотребљавали новац, без обзира на то колико их је, ако за то има доказа, морају да одговарају“.

„Иако је било много средстава намењених северу, чињеница је да се не види где су она улагана“, оценио је Нојкић и подсетио да су лидери са севера Косова захтевали и да се укину све финансије из привремених институција.

„Када се преплићу два извора финасија, а нема довољно контроле, сасвим су оправдане сумње да је било злоупотреба“, указао је Нојкић и напоменуо да „има много докумената да су средства стизала, али да нема докумената како су она трошена“.

Он је одбацио оптужбе да започета контрола трошења новца има политичку конотацију.

Упитан да ли ће Еулекс бити распоређен и на северу, будући да су се међу Србима водиле кампање против тога, Нојкић је одговорио да се, поводом тога, „дизала велика прашина“.

„А иза облака прашине нема ништа. Тако је и овде, дизала се велика прашина у вези са Еулексом и наводно је 70.000 Срба потписало петицију против распоређивања те мисије“, рекао је Нојкић.

Сад чујемо, од људи који су водили ту кампању, предочио је Нојкић, да се они неће бунити и да се неће противити да се Еулекс инсталира на северу Косова.

„То врло јасно значи да управо ти манипулишу грађанима и бирачима“, закључио је Нојкић.

Државни секретар Јакшић у Мађарској - 01.12.2008.

Државни секретар у Министарству за дијаспору Миодраг Јакшић разговарао је 26. новембра у Будимпешти са Ференцом Гемешијем (Ferenc Gemesi), државним секретаром за мањине у кабинету премијера Владе Мађарске о положају и унапређењу статуса српске заједнице у Мађарској.

Јакшић је инсистирао да мађарска Влада поднесе Предлог закона о заступницима мањина у парламенту чиме би се испунила уставна обавеза да српска заједница добије свог посланика у највишем законодавном телу Републике Мађарске.

На састанку је разговарано и о обнови и опремању српских културних центара у Будимпешти и Печују, као и о побољшању услова рада српских школа у Будимпешти и Батањи. Јакшић је посебно истакао значај институционалне промене мањинског образовања која ће олакшати извођење наставе на српском језику у овој држави.

Јакшић се током посете Мађарској састао и са руководством Самоуправе Срба и посетио Печуј, град који ће 2010. године бити „Културна престоница Европе“, Сентандреју и Ловру, једину општину у Мађарској у којој Срби чине већинско становиштво и имају свог градоначелника